Dracena nega i uzgoj

dracena

Veoma lepa i skromna sobna biljka.
 Potiče iz afrike,zato voli malo toplije mesto ali ne previše suho i direktno izloženo suncu.
 Ljudi je vole zato što je i dobar čistač zraka. Razmnožava se reznicama.
 Odrežete reznice dužine najmanje desetak centimetara ,ostavite da se rez osuši par sati i možete odmah da je sadite u zemlju,zalijete i ostavite da raste.
 Možete reznice ostaviti u vodu da puste žile pa tek onda saditi u zemlju.
Prilikom direktne sadnje to jest sadnje bez ostavljanja u vodu ,umočite reznice u hormonski prah,ako ga imate,da žile brže porastu i da se biljka bolje primi.
 Zalivajte po potrebi,obično je to par puta nedeljno leti a ređe zimi.
 Kad se nakupi prašine tuširajte je mlakom vodom.
 Prihranjujte đubrivom za cveće.

Nega i uzgoj difenbahije

Difenbahija

Difenbahija lisnata dekorativna sobna biljka.Može da poraste i preko jedan i po metar visine.U sobnim uslovima donji listovi opadaju pa biljka liči na lažnu palmu. Difenbahija je zahtevna za uzgoj,ne podnosi hladne uslove života ni hladan propuh.Međutim na suh vazduh ,ni promena temperature joj ne pogoduje.Te oscilacije u temperaturi i vlazi mogu da budu kobne za osetljivije vrste.Međutim vrste koje su manje osjetljive i lakše se gaje u kućnim uslovima su difenbahija pictra i difenbahija amoena. To su dve veoma otporne i tolerantne vrste koje se uspešno uzgajaju u prostorima sa centralnim grejanjem.Ako nakon nekoliko godina biljka izgubi donje listove i postane neugledna mižete je u proleće preseći desetak cantimetara iznad zemlje,iznad mesta gde je bio stari list.Dio koji smo odrezali možemo ostaviti u vodu da pusti korenje ili odmah posaditi u zemlju.
Iz stare biljke će izbiti novi pupovi a deo iznad kao reznica.Tako da će stara biljka dobiti nov izgled. Difenbahija je veoma lepa za dekoraciju prostora zbog svojih velikih i dekorativnih listova.
 Prilikom rada sa difenbahijom treba posebno povesti računa da sok iz biljke ne dođe u kontakt sa rukama ili bilo kojim drugim delom tela jer je vrlo otrovan.

Faktori koji dosta  utiču na uspešan uzgoj difenbahije

•  temperatura: difenbahija je biljka koja voli toplotu,tako da zimske temperature nebi trebale biti ispod 17°C.
•  svetlost : zimi   voli dosta svetlosti, leti je treba držati u polu senci zbog opasnosti od ožegotina nežnih listova.
• zalivanje i vlažnost vazduha: od proleća do jeseni češće a zimi ređe zalivanje uz orošavanje i pranje listova.
• presađivanje:najbolje je presađivati svake godine u proleće pre kretanja vegetacije.
• prihrana:kao i sve ostale biljke i difenbahija voli prihranu uglavnom blagim dozama u vodu hranom za cveće
• razmnožavanje:postoji nekoliko načina razmnožavanja difenbahije ali najčešći  je ukorjenjavanje reznice tj.dela stabljike koji odsečemo dužine desetak centimetara. Umoče se  u hormonski prah pa zatim odmah sade. Neke se vrste razmnožavaju mladicama koje izrastu pored matične stabljike.

Problemi koji se najčešće javljaju prilikom uzgoja difenbahije

  Kao i sve ostale biljke i cveće napadaju bolesti i štetočine. Jedna od najčešćih štetočina je štitasta vaš i crveni pauk.Ako se pojave treba ih zaprašiti ili tretirati nekim insekticidom za cveće
. Od bolesti je najčešća trulež stabljike koja se uglavnom javlj zbog prevelikog zalivanja.
Ako je bolest u početnoj fazi trebalo bi da pomogne neki fungicid ako ne onda zdravi dio biljke odrezati i posaditi.
Zbog preventive i taj deo tretirati blagim rastvorom fungicida.

Azaleja nega i uzgoj

azalea u punom cvatu

Azalea je jedna od retkih saksiskih biljaka koja cvate zimi za vreme božićni i novogodišnjih praznika.
U našim krajevima je najrasprostranjenija indiska azaleja-Rhododendron simsii.
Međutim svojom lepotom ne zaostaje ni japanska azaleja-Rhododendron obtusum.
To su patuljaste vrste koje narastu u proseku do pedeset cantimetara visine.

Ako kupujete saksisku biljku onda je potrebno gledati da je bogata sa mnoštvom pupova koji će se dugo otvarati i cvetati. Više pupova duže uživanje u lepoti cvetova. Da bi vaša biljka što duže cvetala morate joj takođe pružiti odgovarajuće uslove.

Azaleju treba pravilno zalivati dati joj odgovarajuću temperaturu i svetlost.
Zemlja u saksiji treba da bude stalno vlažna a odcvali i stari cvetovi treba da budu nežno odstranjeni.
Azaleju postaviti na dobro osvetljeno mesto daleko od izvora toplote,da bude sveže zbog dužeg cvetanja.

NA ŠTA TREBA PAZITI PRILIKOM UZGOJA AZALEJA

temperatura- saksisko cveće azaleja,najbolje uspeva u hladnijim uslovima temperature između 10-15°C,zbog dužine cvetanja.
svetlost- potrebno joj je mnogo svetlosti ali ne direktnog sunca.

polje azalea

zalivanje i vlažnost vazduha- zemlja treba biti stalno vlažna a vlažnost vazduha povećana dok traje cvatnja.
nega nakon cvatnje- kad biljka završi cvetanje i izgubi svoju lepotu potrebno je premestiti u hladnu prostoriju gde nema opasnosti od mraza i manje zalivati.Kad dođe proleće i prođe opasnost od mraza saksiju izneti van na neko senovito mesto da se pripremi za novu zimsku cvetnu sezonu.uneti je opet u kuću na jesen da bi zimi cvetala.

ČESTI PROBLEMI KOD UZGOJA AZALEJA

žuti listovi- kad se zaliva vodom direktno sa česme ovi problemi su česti zbog osetljivosti biljke na kamenac.Ostaviti vodu pre zalivanja da prenoći da se kamenac slegne ili najbolje biljku zalivati kišnicom ako je moguće.
cvetanje koje brzo prestaje- najčešći uzrok je topla prostorija sa malo vlage u vazduhu.Biljku smestiti u hladniju prostoriju i povremeno orošavati.Držati daleko od direktne sunčeve svetlosti.
listovi nezdravi i smežurani- to se najčešće dešava kod nedovoljnog zalivanja,biljku zalivati par puta nedeljno jer traži dosta vlage za vreme cvetanja,u vodu se povremeno može dodati mineralana ishrana za cveće u blagoj dozi.Suh vazduh oštećuje listove.

NEKE OD VRSTA AZALEJA

Postoje razne podvrste indijske azaleje -rhododendrona simsii. Najtraženije su ružičastih cvetova ,a postoje od belih,crvenih,purpurnih.

Veoma su popularne dvobojne povrste kao inga koju krase ružičasti cvetovi sa belim rubom.
Također je lepa osta belog cveta sa ružičastim srcem.

Danas postoje vrste sa kovrdžavim laticama.Novije podvrste krase puzeći i piramidasti oblici.

Cvetovi japanske azaleje su sitniji od indijske azaleje ali japanska azaleja kad prođe cvetanje u mestima sa blagom klimom može se presaditi u baštu i tamo nastaviti uzgoj.

fikus

fikus benjamin

Omiljen stanovnik mnogih kuća.
 Zbog svojih krupnih i lepih listova ukras svakog kutka sobe.
  Nije težak za uzgoj,zato je čest stanovnik mnogih kuća.
Voli toplotu zato što potiče iz tropskih krajeva,gde    moze da poraste i po nekoliko metara.
 Ne voli hladno tako da će mu zimi odgovarati prostor gde vi boravite. Ne voli da se šeta,prilikom selidbe često odbacuje listove što je posledica stresa.
Smestite ga pored prozora na svetlo mesto daleko od promaje.
Zimi ga zalivajte ređe, jednom nedeljno,bilo bi dobro kišnicom ili odstajalom vodom.
Listove možete često isprati toplom vodom.

U vodu za zalivanje stavite blagi rastvor prihrane za cveće.

Ne zalivajte previše jer se mogu pojaviti žute prevlake na listu,ako se to dogodi smanjite zalivanje.

 Uproleće kad su temperature dovoljno visoke iznesite fikus van na neko senovito i svetlo mesto.

 Ako želite novu biljku možete svoj fikus razmnožavati reznicama,dobijete novu biljku a stara postaje još lepša i bujnija sa mnoštvo bočnih izdanaka.

Fuksija nega i uzgoj fuksije

Fuksija u cvetu

Fuksija pripada rodu cvetnica koje su uglavnom grmolike ili u obliku malih stabala.Kod nas je poznata i kao minđušica.
Zbog svog cveta koji je u obliku zvona,poseća na minđuše koje se neumorno klate na vetriću.
Postoje razne boje cveta a najčešće su crvene,pink,bele,purpurne... Veseli nas svojim cvetovima od početka leta do prvih mrazeva.  Prva fuksija triphylla pronađena je na karipskom otoku Hispaniola (današnji Haiti)između 1696-1697.Pronađena je od francuskog monaha i botaničara Charles Plumiera ,koji je imenovao novi rod sa renomiranim nemačkim botaničarem Leonhardom Fuchsom.
 Trenutno postoji preko sto priznatih vrsta fuksije.Većina vrsta fuksije potiče iz Južne Amerike. Međutim neke potiču iz Meksika , Novog Zelanda i Tahitija.Većina fuksija su grmolikog oblika veličine od 0,2 do 4 metra.
Međutim postoji vrsta na Novom Zelandu (F.excorticata)koja je u biti stablo, koje poraste do petnaest metara.

 Razmnožavanje fuksije

Fuksija se može razmnožavati reznicama koje se dobiju nakon prolećnog orezivanja. Reznice umočimo u hormonski prah te ih direktno posadimo u zemlju ili ih stavimo u vodu da puste korjenčiće.  Kad izniknu korjenčići, reznice se sade u rastresitu zemlju (najbolje kpovni humus)na dno saksije se stave sitni kamenčići zbog drenaže.Zemlja može biti mešavina baštenske i nekog rastresitog humusa.

Mlade biljke i svetlost

cvet fuksije

Mlade,tek primljene ,biljke se ne izlažu direktnom suncu,treba da budu u nekoj senci izložene suncusamo u jutarnjim časovima kad nije opasno za njhove nežne listiće.Ne odgovara im ni vetrovito mesto,jer jak vetar im smeta isto kao i promaja. Ako se pravilno neguju mlade biljke će procvetati iste godine.

Zalivanje fuksije

Fuksija se nakon ukorjenjavanja pažljivo zaliva.Treba je zalivati u manjim količinama a kasnije obilnije.Leti treba da ima dovoljno vode ,ali se ne smije preterivati.Ako ima previše vode a slabu drenažu koren može da istrune.Leti fuksija voli blago orošavanje.

Prihrana , orezivanje i zaštita fuksije

Fuksiju je potrebno prihranjivati od početka vegetacije.Prihranjuje se azotnim i đubrivima za cvetanje.Đubriva se mogu pronaći u poljoapotekama ili u tržnim centrima. Fuksiju je potreno orezati nakon opadanja listova.Biljke koje su vani terba zaštititi od mrazeva,lišćem, travom ili agrilom te tako zaštićene ostaviti do proleća,dok prođu opasnosti od mrazeva.U proleće ponovo počinje buđenje fuksije.

Nega i uzgoj dalije

dalija u cvetu

   Dalija,česta i lepa gošća naših bašti i okućnica.Nije zahtevna za uzgoj a daje nam veoma lepe cvetove od polovine leta do prvih mrazeva.
Postoji više od trideset vrsta dalija,patuljaste,niske srednje visoke i visoke sorte i hibridi.Također postoji i više vrsta cvetova od jednostukih,polukaktusastih,dekorativnih pa do loptastih.
Imaju veoma krhku,zeljastu stabljiku .
Veličina zavisi od vrste tako da mogu biti visine od dvadeset centimetara pa sve do više od metar i po visine.Svaka biljka treba potporanj da se ne slomi pod težinom cveta ili vetrova.
Vrhovi mladih biljaka se zakidaju ako želimo imati grmoliku biljku.
 Gomolje treba izvaditi iz zemlje u jesen da ne smrznu preko zime.
Ostave se u papirne vreće u tamnu prostoriju do proleća kad se pregledaju i ponovo sade kad prođe opasnost od mrazeva.

Razmnožavanje dalije

 

  Dalija se razmnožava gomoljima ,zelenim reznicama i semenom.

 Gomolji izvađeni i sačuvani od prošle godine se pregledaju da li su zdravi ,da nemaju bolesti ili truleži.Sade se krajem aprila na dubinu od oko petnaestak centimetara,dubina sadnje ovisi i o veličini gomolja.
Svaki gomolj mora imati dio stabljike da bi mogla porasti nova biljka.Gomolje nakon sadnje pažljivo zagrnuti zemljom i pozbiti.

 Zelene reznice se dobivaju tako što se u martu sade gomolji u vlažan supstrat u zaštićenom prostoru.
Kad se mladice dovoljno razviju tj. narastu na veličinu od oko desetak centimetara,režu se nožem i i sade u vlažan supstrat u toploj prostoriji sa kontrolisanom vlažnosti.
Nakon ukorjenjavanja kad prođe opasnost od mrazeva sade se u vrt na stalno mesto.

 Seme se seje u supstrat u martu ili ranije u zatvorenom prostoru i kad biljke dovoljno porastu prabacuju se u baštu na stalno mesto.

 Razmak sadnje -zavisi od vrste dalije i moze biti od trideset centimetara pa do jednog metra.
Zalivanje-po potrebi ,uglavnom u proleće ređe jednom nedeljno a leti i u toku cvetanja svakodnevno po mogućnosti u jutarnjim časovima kad je biljka još hladna.

cvet dalije

 Prihranjivanje -se vrši od izbijanja mlade biljke,jednom mesečno.Kako biljka raste i cveta rteba pojačati prihranu sa više kalija.

 Bolesti i štetnici -mogu izazvati velike probleme u uzgoju dalije.
Vaši,paukove i gusenice možemo tretirati fungicidima.Puževe uklanjamo ili njihovim sakupljanjem ili možemo oko biljke posuti granule od kojih puževi ugibaju.

Siva plijesan se širi zalivanjem biljke preko lista,dolazi zbog prekomerne vlažnosti.izbegavati zalivanje biljke preko lista.
 Takođe pred sadnju je dobro namakati gomolju u neki od preporučenih fungicida da se smanji opasnost od same pojave bolesti.
Virusne zaraze su takođe opasne njih uglavnom pranose lisne vaši ,tako da ih treba suzbiti da se smanji opasnost od pojave bolesti.

Nega i uzgoj juke

juka saksijska

 Poznato je trideset do četrdeset vrsta roda Yucca,koje prirodno rastu u Južnoj Americi.

Mnoge se mogu uzgajati vani u  područjima sa blagom klimom a neke  čak podnose i jake mrazeve.

 Imaju lepe bele cvetove ali nemaju semenke jer je potrebno da ih opraši posebna vrsta leptira koja postoji samo u njihovom prirodnom staništu.

Samo neke vrste su pogodne za rast u kući,a i za njih je povoljniji plastenik nego suh vazduh u sobi sa centralnim grejanjem.

Veoma raširena vrsta je Yucca elephantipes,poznata i kao Yucca guatemalensis.

 Zrele stabljike se većinom uvoze iz Indije i sade u toplom stakleniku. Pri dnu se razvije korjenje,a pri vrhu,ponekad i na drugim delovima stabljike rozete listova.

To su neobične i zanimljive biljke ,s krutom,smeđom uspravnom stabljikom i čuperkom zelenila pri vrhu.

Dobro uspeva u vodenoj kulturi.Iako su listovi šiljati i kruti,nisu opasni za dodir. 

Yuka aloifolia je sasvim drugačija.To je mnogo veća biljka a listovi su opasni zbog vrlo oštrih šiljaka.

Pri kupovini biljke Yucca pazite da listovi budu lepo razvijeni.Ne kupujte biljke koje su tek cvetale.Ako je lišće tamno znači da je bilo oštećeno prilikom transporta.Yucca elephantipes mora biti dobro ukorjenjena da dobro stoji u saksiji.

Yucca elephantipes- je prilično mala biljka,sa rozetama promera do 25 centimetara.

Visina joj ovisi o visini stabljike a ona može biti od 15 do 120 centimetara.

Yucca aloifolia obično je promera 60 do 100 centimetara, a visina varira od 60 cantimetara do 3 metra.

juka u prirodi

Prilično sporo rastu,godišnje oko 15 do 30 cantimetara.Odrezane stabljike vrste Yucca elephantipes ne rastu samo se rozete povećavaju
.

Cvate prirodno samo ako je posađena vani.Ima visoki klas cvetova,tipičan za sve juke.

Biljka je bez mirisa.

Da bi napredovale, traže dosta svetlosti.Dobro ih je leti izneti van, takođe su ukras za prostor ispred vaše kuće.

Zimi traže temperaturu od 7-12 stepeni ako je moguće,jer u to doba ne vole visoke temperature sa premalo vlažnosti u vazduhu.Leti je pogodna sobna temperatura ili još bolje neko sunčano mesto vani.

Leti traže dosta vode,pa zalivajte 2 do 3 puta nedeljno.Zimi je dovoljno zalivati svakih 10 dana.

Prihranjujte biljku svaki tjedan leti ali samo polovinom prihrane,koja vam piše na svakoj ambalaži za prihranu cveća.

Leti vole prskanje preko lišća,barem jednom nedeljno,posebno ako su u prostoriji.

Listovi se mogu brisati čistom krpom.Budite pažljivi sa Yuccom aloifolia jer su joj šiljati listovi opasni.Ne prskajte laštilom za lišće.

Ne godi im pretopao ni suh vazduh,naročito zimi,bolje uspevaju u plasteniku nego u toploj sobi.

Najbolje im prija ilovasti kompost ili zemlja za cveće.

Dok je biljka mala presađuje se jednom godišnje.Nakon 3 do 4 godine sam menjajte gornji gornji sloj zemlje.

Odstranjujte donje listove koji su oštećeni i tamni.

Razmnožavaju se  delenjem stabljike zakorjenjenih biljaka,zakorenjavanjem mladica ili unošenjem odsječka u klijalište.Razmnožavanje je najbolje u proleće.Da bi stabljika poterala lišće potrebna je temperatura barem 27°C.

Ako se uzgaja u optimalnim uslovima trajat će godinama.

Ako ima dovoljno svetla veoma je laka za uzgoj.

Filadendron nega i uzgoj

filadendron cveće

Veoma omiljena sobna biljka.
Lako se uzgaja i ima lepo dekorativno lišće.
 Postoje mnoge vrste filadendrona kojima se razlikuju i lišće i oblik.
Listovi mogu biti raznih oblika loptasti, kopljasti,  srcoliki.Neki imaju narezane rubove a neki su ravni i mogu doseći dužinu preko pola metra.
Većinom su penjačice. Pošto potiču iz južnih krajeva vole toplotu.
Treba da ih postavite na svetlo mesto bez direktnog sunca. Zimi u kući blizu prozora a leti im najbolje odgovara neko senovito mesto zaštićeno od sunca.
 Temperature ispod 14 stepeni im ne odgovaraju.
Zalivajte ih po potrebi.
Kad se voda ocedi višak prosuti is podloška da se ne pojave bolesti ili gliste.Možete u vodu za zalivanje staviti blagi rastvor prihrane za cveće.
Zalivajte kišnicom ili odstajalom vodom.Kad se nakupi prašina  lišće je poželjno isprati toplom vodom,sa spužvicom ili otuširati.
Leti zalivajte češće zbog vrućine i rasta biljke.Proverite rukom da li je zemlja u saksiji suha otkopavanjem gornjeg dela zemlje.
Ne postoje stroga pravila za zalivanje najbolje da ocenite sami. Biljku presadite u novu posudu kad vidite da joj je sadašnja postala mala.
U zemlju za cveće dodajte kompost i lagano presadite biljku.Uz svaku biljku stavite štapić da ne puzi. Razmnožavajte reznicama dužine barem dvadeset cantimetara.
Reznice stavite u vodu da pusti korenje i presadite u saksiju,blago zalite  i pustite da ojača.
Ne zalivajte često da mlada biljka ne istrune.

Petunija nega i uzgoj

Jedna od najlepših i najuzgajanijih sezonskih cvetnih vrsta je petunija.Mogu se pronaći uzgojeni na raznim mestima od bašte pa sve do visećih kontejnera.
Najčešće susrećemo vrste Petunija x hybrida.
 Petunija je cveće bogato bojama od ljubičaste, crvene, bele, ružičaste. Oblik cveta je levkast. Najzanimljiviji su cvetovi koji imaju više boja i kombinacija. Stabljike i listovi petunije su leplivi a cvetovi imaju prepoznatljiv miris.
 Posle cvetanja stare svetove treba kidati da se pospeši konstantna cvatnja.
 Viseće petunije koje su ostale bez lišća i cveta prekratiti, redovno i obilno zalivati te prihraniti da bi se biljka regenerisala i ponovo zasjala novim sjajem puna cvetova.

Razmnožavanje petunije

• razmnožavanje semenom

• razmnožavanje reznicama

razmnožavanje semenom - seme se seje u rastresito humusno tlo u plitke posude u februaru ili martu. Optimalna temperatura za nicanje i rast je oko 15°C.Nakon nicanja i pojave prvih listića sadnice presaditi u male saksije (svaku posebno)u humusnu zemlju.Kad biljka dovoljno ojača i prođe opasnost od mrazeva sadi se na stalno mesto.
 razmnožavanje reznicama-većina sadnica a posebno viseće mogu se razmnožavati reznicama.U oktobru se ostave grančice koje se zasade u male saksije i neguju do proleća kao biljke koje su izrasle iz semena.

Zalivanje petunija

petunija je biljka koja traži dosta vode.Obično raste na sunčanoj strani u saksijama pa je za vreme velikih vrućina treba zalivati i više od dva puta dnevno.Listove ne zalivati.Ako je petunija žedna listovi budu sparušeni.

Prihrana petunija

petunija je veoma zahtevna biljka u pogledu gnoidbe. Za svoje dugotrajano cvetanje trazi gnoidbu barem dva puta nedeljno tečnim gnoivima rastvorenim u vodi.Može se prihranjivati i češće blagom dozom gnoiva. Petunije potiču iz Južne Amerike.To su jednogodišnje biljke koje cvetaju od proleća do jeseni.Vole dosta sunca,položaj za rast zaštićen od vetra.Sade se u saksije ili u gredice razmaka dvadesetak cm niske sorte pa sve do pedeset one najveće. lisne vaši su dosta čest štetnik  koji napada petunije.Najčešće napadaju ako je dosta sušan period ili ima previše vlage.Kod većih napada koristiti propisani insekticid. gusjenice također prave znatne štete na petunijama.Buše lišće ostavljaju tragove,buše pupoljke.Manje količine mogu se mehanički odstraniti aveće najezde najbolje insekticidima,po mogućnosti organskim.

Vrste i sorte petunija

Petunija X hibrida-jedna od rasprostranjenijih biljaka.Cveta od proleća do kasne jeseni.Krase je žuti,beli crveni ljubičasti cvetovi.
 Surfinija-je najpoznatija puzeća petunija.Ima dosta boja koje se pojave samo ujednom grmu.    

Nega i uzgoj afričke ljubičice

africka ljubičica

Svojim somotnim listovima i cvetovima kao svila ove male, vesele sobne lepotice ulepšavaju prozorska okna mnogih domova. Afrička ljubičica cveta veći dio godine,najviše leti,a uz dobru negu i po desetak meseci godišnje.
 Ljubičica prosečno naraste desetak centimetara.
Listovi su srcoliki ili blago kovrdžavi,prekriveni sitnim dlačicama.
 Izvorna vrsta cvetova afričke ljubičice je tamno plave boje,dok cvetovi hibrida mogu biti raznih boja,beli,ružičeasti, crveni...
Najbolje uspeva u toploj prostoriji na osvetljenom mestu bez direktnog sunca i promaje.
 Direktno sunce može da sprži mlade listove. Za vreme cvatnje zemlju treba održavati umereno vlažnom.
Najbolje je zalivati u podmetače a nikako   preko lista.
Voda za zalivanje treba da bude  kišnica ili odstajala voda iz vodovoda.
 Za vreme cvetanja biljke treba prihranjivati đudrivima za cveće i tečnim đubrivima za cvetanje.
 Kad biljka prestane cvetati treba smanjiti zalivanje. Ljubičica voli visoku vlažnost vazduha,ali se listovi ne smiju kvasiti.

afrička ljubičica u cvetu

Listove od prašine blago očetkati suvom četkicom.
 Ljubičica se razmnožava semenom,deljenjem korena ili lisnom reznicom. Najlakše je razmnožavati lisnom reznicom,koja se ožili za tri do četiri nedelje.
 Uzmite dobro razvijen list koji ima dužu  peteljku i odrežite uz stablo oštrim kosim rezom.
 Vrh peteljke umočite u hormonski prah,ako ga imate i  lagano zasadite u vlažnu peskovitu zemlju ili treset,te prekrijte teglom koja se blago utisne u zemlju.
Može i bez prekrivanja iz mog ličnog iskustva.
Mozete listić ostaviti u vodu da se ožili pa onda pažljivo presaditi.
 Kad se pojave mladi izdanci skinuti teglu i biljku kad malo ojača presaditi u novu saksiju a stari list kad požuti odrezati.

Muškatla nega i uzgoj

puzeća muškatla

Lepa i omiljena biljka na našim tarasama i vrtovima je muškatla ili điran(pelargonija).Najlepse su ako se čitave menjaju barem svake tri,četiri godine. Mogu se razmnožavati semenom i reznicama tj.pelcerom .Uzme se lepa ,zdrava reznica,dužine pet do deset centimetara.
 Zarezani deo umoči se u hormonalni prah za bolje ukorjenjavanje.Prah može da se kupi u poljoprivrednim apotekama.Takvo razmnožavanje trebalo bi da se radi od augusta do oktobra.

Presađene biljčice drže se na svetlom i toplom mestu dve do tri nedelje,zatim se premeste na malo hladnije mesto da prezime.

Moja mama to radi malo drugačije,kad negde ode ,u goste ili nije bitno,vrati se sa nekim novim pelcerom,koji nema u svojoj kolekciji.Pelcer jednostavno posadi u zemlju ,ne na direktno sunce

dok se ne primi ,zaliva i eto ga novi život.Ja to radim ovako, u rez od pelcera lagano uguram zrno pšenice (manje, zdravo) stavim u zemlju i uspeh ne izostane.Pšenicu stavljam zbog bržeg prorastanja žila,kad nemam ni saksiju ni zemlju onda pelcer stavim u čašu vode,malo šecera i po mogućnosti da voda bude kišnica.Uz malo sreće i pozitivne energije eto prvih žilica i biljčica može u saksiju.

muškatle cveće

Zimi sve muškatle,stare ,nove sklanjamo u osvjetljen podrum da se ne smrzne.Zalivamo ih svakih dvadesetak dana ,zavisi i od temperature u podrumu.Sve žute i stare listove pokidamo a stare i iscrpljene grane orežemo,tako da biljke ne budu bujne.

Na proleće kad prođe opasnost od mraza i ugrije,biljke stavljamo na balkone,žardinjere oko kuće i svako osunčano slobodno mesto,po mogućnosti zaklonjeno od vetra.

U saksije za nove biljke, obavezno na dno stavim sitno kamenje zbog drenaže,ostatak dopunim za zemljom mješanom sa humusom.Kad imam vremena onda vadim zemlju oko starog hrasta,trulog ili iz debla koje je šuplje.Naučeno  od bake.Biljke jako dobro rastu na toj zemlji.
Kad se iznesu na proljeće van treba početi polako sa zalivanjem i kako dani postaju topliji zalivanje postaje učestalije.Nikako zalivati po lišću,da se listovi ne spale.Kad biljka procveta i cvet izgubi lepotu treba ga odrezati da se omogući novo cvetanje.Muškatla je prelepa bila ona patuljasta ili obična,ima ih mnogo vrsta,nisu komplikovane za uzgoj a mogu biti lep odmor za oči nakon napornog dana.

Nega i uzgoj Ljiljana

cvece ljiljan

Jedna od najlepsih i najcenjenijih biljaka. Njegova lepota se ogleda u raznim oblicima i predivnim bojama.Ljiljan je biljka poznata preko hiljadu godina.Postoji bezbroj sorti i hibrida gotovo nestvarnih oblika i dezena. Ljiljan je predivan ukras svake bašte.Nije puno zahtevan za uzgoj a pravi je odmor za oči.

 Sadnja ljiljana: ljiljan je cveće koje jako voli sunce,bilo bi poželjno da lukovice sadite na osunčana mesta ili koja su osunčana veći deo dana i zaštićena od vetrova. Lukovice ljiljana se sade na oko petnaestak cantimetara dubine.Prekriju se humusom ,rastresitom zemljom a poželjno je malčiranje da lukovice ne izmrznu tokom zime.Zemlja treba biti stalno umereno vlažna.Dublja sadnja pomaže da se biljka bolje ukoreni da se smanji opasnost od izmrzavanja i da biljka bude stabilnija. Biljke počnu izbijati u rano proleće čim "osete"da je prošla opasnost od mraza.