Sobne biljke ćete naći posvuda,ne samo u predvorjima hotela,banaka već se mnoge nalaze u uredskim prostorijama,prozorskim daskama u kuhinjama,policama u kupaonicama u lečničkim čekaonicama i na mnogim drugim mestima.
One pridonose sadržajnosti i bogatstvu našeg života.Zašto su toliko omiljene?
Ona je mnogim ljudima dragocen imetak,često povezan s ugodnim asocijacijama na prijatelje,neko putovanje ili na dobivenu i uspešno uzgojenu reznicu
Uzgoj biljaka u kući ili u saksijama napolju u novije vreme sve više raste,ali prve zapise o sobnim biljkama nalazimo pre više od 5000 godina u kineza koji su u svojim palatama uzgajali biljke u ukrašenim saksijama.
S egipatskih natpisa pne.očito je da su i oni skupljali biljke.
Viseći vrtovi u Vavilonu sastojali su se od biljaka uzgajanih u saksijama na terasama.
Ima podataka da su se i za rimske i grčke civilizacije biljke uzgajale u kući,a svakako i u starom i srednjem veku.
Samostani su mnogo unapredili taj običaj, iako treba napomenutida su biljke koje su se u njima uzgajale bile većinom retke biljke,koje su se uglavnom primenjivale u medicini a ne kao ukras.
Devetnaesto stoleće je doba kad cvate skupljanje i križanje biljaka.
U to doba nicali su staklenici.
Plemstvo i bogataši natjecali su se tko će imati najegzotičnije i najređe biljke i unosili su ih u kuće da bi impresionirali svoje goste
.Neki bogati uzgajivači su slali svoje sakupljače po čitavom svetu da nađu nove vrste i varijetete.
Moda i običaji su se menjali i između dva rata.
Dvadesetih i tridesetih godina ,mnoge su biljke nestale.
Potkraj pedesetih i u početku šezdesetih ponovno se razbuktao uzgoj cveća.
Trend se nastavlja i danas i biljke su postale sastavni dio našeg života.
One pridonose sadržajnosti i bogatstvu našeg života.Zašto su toliko omiljene?
Ona je mnogim ljudima dragocen imetak,često povezan s ugodnim asocijacijama na prijatelje,neko putovanje ili na dobivenu i uspešno uzgojenu reznicu
Uzgoj biljaka u kući ili u saksijama napolju u novije vreme sve više raste,ali prve zapise o sobnim biljkama nalazimo pre više od 5000 godina u kineza koji su u svojim palatama uzgajali biljke u ukrašenim saksijama.
S egipatskih natpisa pne.očito je da su i oni skupljali biljke.
Viseći vrtovi u Vavilonu sastojali su se od biljaka uzgajanih u saksijama na terasama.
Ima podataka da su se i za rimske i grčke civilizacije biljke uzgajale u kući,a svakako i u starom i srednjem veku.
Samostani su mnogo unapredili taj običaj, iako treba napomenutida su biljke koje su se u njima uzgajale bile većinom retke biljke,koje su se uglavnom primenjivale u medicini a ne kao ukras.
Devetnaesto stoleće je doba kad cvate skupljanje i križanje biljaka.
U to doba nicali su staklenici.
Plemstvo i bogataši natjecali su se tko će imati najegzotičnije i najređe biljke i unosili su ih u kuće da bi impresionirali svoje goste
.Neki bogati uzgajivači su slali svoje sakupljače po čitavom svetu da nađu nove vrste i varijetete.
Moda i običaji su se menjali i između dva rata.
Dvadesetih i tridesetih godina ,mnoge su biljke nestale.
Potkraj pedesetih i u početku šezdesetih ponovno se razbuktao uzgoj cveća.
Trend se nastavlja i danas i biljke su postale sastavni dio našeg života.
No comments:
Post a Comment