Klivija-nega i uzgoj

Klivija

Klivija je saksijsko cveće poreklom iz Južne Afrike.
 Donesena je u Europu u devetnaestom veku. Ima veoma lepo kožnato zeleno liće i lepe narančastocrvene cvetove koji liče cvetu ljljana.
Ukrštanjem su nastale razne vrste sa prekrasnim bojama cveta. Uglavnom su najtraženije one vrste sa kraćom cvetnom drškom.
Klivija cvate kasno zimi ili već u rano proleće. Vreme cvatnje ovisi i o načinu uzgoja biljke. Biljka koja je provela zimu u toploj rostoriji ranije procveta. Biljku treba smestiti u topliju rostoriju čim primetimo da su cvetni pupoljci dužine pet ,šest cantimetara.
Zbog njenog intenzivnog rasta i cveta treba je čeće zalivati i prehranjivati barem svake druge nedelje. Biljka cvate nekoliko dana. 
Nakon cvatnje je potrebno to dublje odrezati ocvali cvet da se biljka ne iscrpljuje.
Ostatak drške se odstrani kad se sasuši.
Nakon cvatnje pregleda se saksija ako je ostala mala biljka se resadi u veču saksiju da se oporavi i pripremi za novu cvatnju.
Obavezno na dno saksije staviti sitne kamenčiće ili lomljeni crep zbog oticanja vode .  Zadržavanje vode dovodi do trulenja korena.
 Zemlja može biti kupljena ili mešavina šumske i obične. Prilikom sadnje treba paziti na mlade izboje a slabo i oštećeno kotjenje odstraniti najbolje odrezati nožem ili makazama. Mlade biljke uz pravilnu negu mogu cvetati druge godine. Mogu se razmnožavati i semenom ali onda biljka cvate tek treće godine.
Mlade biljke ne moramo odvajati u posebne saksije ako nam ne trebaju nove biljke. Tako će sve na okupu biti lepše.
Stare biljke je bolje ređe presađivati jer tad bilje cvatu.Potrbno im je dosipati zemlju ako im je saksija dovoljno velika. Biljku u letnjem periodu trba obilno zalivati i držati na nekom senovitom mestu bez direktnog sunca. Potrebno je i prehranjivati zbog intenzivnog rasta.
Krajem leta za kliviju nastaju meseci mirovanja.Tri meseca biljka miruje da bi ponovo rano u proleće procvetala.
Tad bi trebala temperatura biti oko desetak stepeni. Zalivati jako retko. Ako biljka ne miruje sledeće godine ne može cvetati jer je svu snagu istrošila na rast. Mirovanje potiče biljku da cvate. Kad ponovno rođe fazu mirovanja i pojave se puovi premestiti je u topliju prostoriju kao i ranije.
Biljka ne podnosi često pomeranje i okretanje.Listove biljke trba povremeno obrisati vlažnom krpom zbog prašine.

 A onekad i zbog lisnih vaki koje se mogu nastaniti na lišće.Biljku bi bilo dobro zalivati i orošavati kišnicom kad god je moguće . Aljeti ako padne lagana kiša može se ostaviti da porosi.
Klivija nije previše zahtevna podnosi suh vazduh. Bitno joj je mirovanje da bi cvala svake godine.

Anturijum-Flamingo nega i uzgoj

ANTURIJUM-FLAMINGO

Anturijum poznat još i kao Flamingov cvet je dekorativna tropska biljka.

 Pronađena u Južnoj Americi pre nešto više od sto godina. Do danas je nastalo dosta križanaca izvorne vrste.

Tako da možemo naći narandžaste, ružicaste, bele, pegave i ostale nijanse koje krase domove i njihove prozore.

Anturijum se moze naci u cvećarnama kao saksisko cveće a često i kao rezano zbog svog atraktivnog izgleda.

Anturijum ima uske tamnozelene jake listove , dosta tvrde koji stoje gusto na cvrstim peteljkama. .Kad je biljka zdrava cvate mesecima i ima lepe neobicne cvetove.

Odrezani cvetovi takođe ostaju dugo sveži u  vazi.

Nega Anturiuma

To je tipicna tropska biljka koja treba dosta toplote , svetlosti i vode.

Iako je tropska biljka nevoli izravno sunce.

Najbolje je staviti na prozor sa dosta svetlosti bez izravnog sunca.

Zalivati je dovoljno ali ne previse da se ne pojavi plesan i neke bolesti zbog velike vlage.

Moze se i u tanjiric od saksije sipati malo vode da biljka ima uvek neku kolicinu vlage.
Temperatura u prostoriji veca  od etnaest steeni joj odgovara.

Uvek zalivati odstajalom vodom koja je sobne temrature.
 Ako je moguce kisnicom.
Zimi ako se prostorija grije i nedostaje vlage treba je ponekad poprskati vodom da dobije neohodnu vlagu.
Zbog prasine je treba brisati vlaznom krpom sto joj daje neophodnu vlaznost listova.Ljeti je takode treba orosavati.

Anturijum je potrebno presaditi svakih dve ,tri godine. Na dno saksije obavezno staviti kamencice za drenazu. Ako je moguce zemlja da bude mjesavina sumske i humusa da bude lagana da se nezno korenje moze razvijati i disati.

Ne smije se saditi preduboko da korjen dode do potrebnog zraka.
Anturijum polako raste a moze se razmnozavari deljenjem ili semenom.

Oleandar -primorski ljubimac

oleander u cvetu

Često viđena biljka u primorskim krajevima. Oleander je zimzelena biljka koja se viđa gotovo u svakom dvorištu. To je biljka sa uskim ,dugim kožnatim listovima i jednostavnim lepim dvostrukim mirisnim cvetovima.
 Oleander je raznobojna biljka,može biti bele,žute ili ružičaste boje. Dosta se gaji i u kontinentalnim krajevima  ali se mora zimi zaštićivati od mrazeva a leti iznositi van jer ne podnosi dobro zatvoren prostor leti.
Može da prezimi na svakom zatvorenom mestu koje nije izloženo mrazu.Veliki problem je to što leti dosta izraste pa je zimi ote\ano unošenje i treba dosta prostora.
Potrebna mu je zimi niska temperatura ,do 10 stepeni,da može biljka da se odmori i spremi za ponovni rast u proleće.
Temperature ne smiju biti visoke da se biljka ne iscrpi. Na proleće kad prođe opasnost od mrazeva oleander se iznosi napolje.
Ako se i dalje deži u saksijama dodaje se humus i zaliva a može da se presadi u zamlju na neko stalno mesto. Oleandar treba dosta vode pogotovo leti kad su visoke temperature i dva puta ga je potrebno zalivati.
Posebno treba zalivati biljke koje ptreko leta ostaju u saksijama jer nemaju dovoljno prostora i žile nemaju gde tražiti vodu za  razliku od onih posađenih direktno u zamlju.

Starije biljke nije dobro često presađivati jer slabije cvatu.
Zbog velike količine vode i bujnog rasta biljke je potrebno prehranjivati i do dva puta nedeljno,da bi se održalo bujno cvetanje čitavo leto.
 Ako se biljka ravilno hrani i ima dovoljno vode to znači da će i i duću godinu bogato cvetati.

Međutim ako leto bude dosta vlažno i hladno može cvetanje izostati jer se osetljivi pupovi ne otvore.
Njih ne skidamo sa oleandera da bi bi ih sačuvali za sledeću godinu.

U tko ekstremnim godinama oleander treba ranije smestiti u kuću da bude manje izložen vlazi.Svaki par godina treba biljku orezati da se podmladi i postane bujnija i stvori nove grančice.

Razmnožavanje oleandera

Njegovo razmnožavanje je veoma jednostavno ako imamo negde stariju biljku.Sa nje se otkine

beli oleander

grančica dužine dvadesetak cantimetara i stavi u posudu sa vodom.
Bitno je da rez ne bude na dnu boce da se žile mogu normalno razvijati.

Teglu stavimo na prozor na svetlo mesto.
Nakon par nedelja kad izrastu korjenčići dugački barem dva, tri cantimetra presadi se u saksiju sa laganim humusom i na dnu saksije drenažom od kamenčića da se korjenčići ne razbole od velike količine vode.

Kad se biljčica dovoljno ukoreni presađuje se u veću saksiju.
Postepeno se iznosi na sunce da ne oprži osetljive listiće.
Najbolje je presađivati u jesen i proleće ali oleander je dosta lak za uzgoj tako da nije problem ni ostali perod godine.

Adam nega i uzgoj

Pre tri,četiri godine sam otišla da posetim moju prijateljicu i u njenom dvoristu pronašla bačen,komadić drveta,patrljčić dugačak dvadesetak cantimetara i debeo kao drska od metle, natruo komad debla adama.
Uzela sam taj natruli deo drveta ,otisla u poljoprivrednu apoteku kupila fungicid dobro posula drvce i zamotala u novine .
Sledeci dan sam otisla u italiju i ponela drvce sa sobom.Kad sam stigla prvo sto sam uradila otisla sam da kupim saksiju i dobru zemlju.
Na dno saksije sam stavila sitne kamenčiće,zbog drenaze,zatim stavila zemlju položila polako patrljčić,pa zatrpala sa zemljom.Zalila sam opet sa rastvorom fungicida.
To je ja mislim bilo krajem leta,
Kako je vreme proticalo ja sam zemlju sve ređe zalivala jer je stigla jesen,saksiju sam premestila u moju sobu i gledala da se ne pojavi bolest,nisam ni razmisljala da je deblo bilo gotovo mrtvo i da tesko nesto da iznikne.
U sobi je bilo konstantno oko dvadesetak stepeni i negde u novembru izbio je prvi pupic na deblu,onda mic po mic stigao je i prvi list  pa drugi,treci,sreci nigde kraja.Adam je bio smesten na osuncanoj strani prozora te zime.
U februaru sam morala da ga poklonim prijateljici jer sam morala da odputujem zbog posla.Moj adam je ostao u italiji,ja sam stalno davala savjete,kako sa njim.
Na prolece je iznosen van u bastu u hlad ispod stabla gde je i cvetao isto ljeto,svaki list je bio duži od metra,citav je bio veći od moje drugarice,izazivao divljenje komšija jer kod njih adam bas nije česta biljka.
Danas je moj adamčić predivna biljka sa puno potomaka po italiji.Samo volja,puno ljubavi,malo maste i uspeh nece izostati.

zemlja za cvece

 Veoma važna komponenta za lepo i bujno cveće je kvalitetna zemlja.

Kvalitet zemlje dosta utiče na rast i lepotu cveća.Međutim sve vrste cveća ne reaguju isto na neke vrste zemlje.Zemlju možete naći u prirodi ili je kupiti u cvećarama ili kod distributera. Zemlju možete pripremiti sami tako da odete blizu nekog starog stabla,hrasta ili drugog,i oko stabla sakupite lepu mekanu,rastresitu humusnu zemlju.

Ako ima neko šuplje stablo i u njemu ima zemlje ,koja se stvara godinama od lišća i ostalih biljaka može biti veoma dobar humus.

Također može i baštenska zemlja al uz dodatak humusa jer ona je teška i nije obično dobra za cveće. Blizu mesta gde se odlaže stajnjak je veoma hranjiva zemlja,pripazite da ne bude jaka,dodati malo obične zemlje ili humusa. Većina zemlje,koja se kupuje je pripremljena za pojedine vrste cveća,ima izbalansiranu ph vrednost i ishranu,te kao takva je spremna za nove biljčice Probajte malo eksperimentisati.

  Hedera kod nas poznatiji kao brsljan tolerantan na razne tipove zemlje

Postoje razne vrste hedere ali na našim prostorima se najviše uzgajaju ,njemački,švedski,puzajući ...
Najpoznatija je vrsta Hedera helix koja je veoma lepa ukrasna biljka koja se gaji kao saksiska biljka.Veoma brzo se širi kao puzavica.
Većih listova ali sporijeg rasta je kanarski bršljan koji nema vazdušno korenje pa mu je potreban potporanj.Bršljane sadimo i kao biljke u visećim saksijama te su veoma pogodne za prekrivanje ogoljelog tla.Tako da i niski grmoliki oblici pokazuju svoju lepotu.Za sadnju na zemlju najbolji su Eva,Glacijer ..
Bršljan je veoma koristan i omiljen međutim nije ga lako uzgajati naročito u sobnim uslovima.

uzgoj i nega cvetne begonije

cvetna begonija

Ova lepa biljka je pravi odmor za oči, zbog svojih dekorativnih listova raznih boja.
Njena lepota dolazi do izražaja samo ako joj date odgovarajuće uslove.
 Voli dosta svetlosti ali ne direktnu izloženost sunčevoj svetlosti.
 Odgovaraju joj temperature preko 18°C  zato sto potiče iz tropskih krajeva.
Ne voli suh vazduh sto je obično problem kod centralnog grejanja.
Zalivam je jednom nedeljno,ponekad i češće uz dodavanje tečnog đubriva za cveće.
Kad je jako bujna poželim da imam jos neku saksiju,otkinem pelcer stavim u vodu i kad krene korjenčić posadim novu biljku u saksiju.
U kući ne narastu naročito velike,oko 30 cantimetara visoko i oko 50 cm u promeru.Poraste pet do šest listova godišnje.
Biljka cveta leti ali je poželjno cvetove odstraniti da bi listovi bili lepši
Presađuje se u proleće, ako je saksija mala novi listovi postaju sitni i korjenje počinje da izlazi kroz rupice za vodu.




 Asparagus ili kako je još zovu,šparoga,biljka koja dosta liči na paprat. Uzgaja se zbog svojih paperjastih  listova koji mogu da se savršeno uklope sa drugim cvećem. Dve najuzgajanije vrste špargle su asparagus plumosus i asparagus densiflorus. Špargla nema lišće već igličaste izboje koji su nežni.Špargla se lako uzgaja zbog svoje visoke tolerancije prema osvetlenju,vlažnosti i temperaturi prostorije.Može da se gaji i kao viseća lončarica.

kako imati lep asparagus ili ukrasnu šparglu

  temperatura - mada je veoma tolerantan na temperaturne oscilacije asparagusu najviše prija umereno topla prostorija sa        najmanjom temperaturom 10 stepeni.Stalno visoke temperature također mogu biti štetne. osvetlenje i vlažnost zraka - voli mesto bez direktnog sunca uz dosta svetlosti,mada mu i polusenovito mesto ne smeta.Povremeno je potrebno orošavanje naročito zimi zbog grejanja i suhog vazduha. presađivanje i razmnožavanje - presađuje se svake godine u proleće. Asparagus se razmnožava delenjem u bilo koje doba godine. Semenom se razmnožava u proleće.

neki od problema kod uzgoja asparagusa

-kad lišće žuti ,vrhovi postaju tamni ili sprženi,lišće opada -veoma čest uzrok je previše sunca ili presuh supstrat -kad lišće opada i žuti - često je pretoplo i bez dovoljno svetlosti -kad biljka počne da ugiba - može da se desi zbog preobilnog zalivanja

perzijska ciklama nega i uzgoj

perzijska ciklama

Perzijska ciklama je najlepša biljka koja cvate zimi i veliko je zadovoljstvo onog tko je uspije što duže održati.
Mnogima pokušaj da je održe ne uspe jer ciklama naočigled propadne.
 Tajna uspeha je u prilagođavanju biljke na uvjete u vašem domu.
Za što duži opstanak,držite je stalno u hladnoj prostoriji,održavajte stalno visok stepen vlažnosti zraka tako da stoji na podlogi posutoj mokrim peskom ili da saksija bude obložena mokrim tresetom.
Što je na hladnijem to će duže trajati. Cyclamen persicum jedna je od 16 poznatih vrsta ciklama koje potiču iz sredozemnog područja.
Perzijska ciklama potiče iz male Azije,gde je pronađena 1731 godine.Ime joj potiče iz grčke reči kyklos što znači kružno,jer se cvetno stablodok se stvara plod smota kao spirala. Izvorne vrste imaju male ,nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno. Današnji varijeteti imaju širok spektar boja od bele,svetloružičaste , tamnoružičaste,ujednačene narančastoljubičaste do ostalih boja. Listovi su srebrenoprošarani.Novije varijetete je lakše uzgajati zbog njhove pažljive selekcije i križanja biljaka pogodnih osobina.
Pogledati pri kupovini nove ciklame u saksiji: dobro negovana biljka mora imati čvrste listove.Mlitave biljke će brzo propasti.Ciklama mora imati dosta pupoljaka  koji izbijaju iz krošnje.Gomolj mora malo viriti iz zemlje,odmaknite lišće i proverite ima li znakova truljenja.
veličina i rast : prosečna visina je od 30 do40 cm. uključujući i cvetove.U razmeru s veličinom gomolja biljke izbacuju mnoštvo cvetova i listova.Nakon cvatnje venu.
 doba cvatnje : cvate od jeseni do proleća.Seme posejano leti ove godine daće biljku u cvatu sledeće godine.
svetlo i temperatura : vole mnogo svetla ali moraju biti zaštićene od jakog sunca.Pogoduje im dnevna temperatura od 7-15 stepeni a noću oko5 stepeni.Leti se mogu uzgajati vani.

saksijska  ciklama

voda i prihranjivanje : zemlja mora biti vlažna ali ne sije stajati u vodi.zalivajte u tanjr da se ne kvasi gomolj.Dok biljka cvate zalivajte dva puta nedeljno.U vreme rasta i cvatnje prihranjujte je tekućim gnojivom jednom nedeljno.Kad biljka uvene pustite je da miruje na hladnom mestu ali da ne smrzne.Ređe je zalivajte samo da se zemlja ne osuši.Kad se počnu pojavljivati novi listovi ponovo počnite češće zalivati i prihranjivati.
presađivanje i razmnožavanje : presađuje se nakon cvatnje,kad stari listovi propadnu a novi se počnu pojavljivati.Pažljivo odstranite uvele listove i cvetove.Ciklamu ne  stavljajte u velike saksije jer bolje cvate u maloj.Od zemlje joj najbolje odgovara ilovasti kompost.
 Razmnožavanje iz semena i delenjem lučice. Seme morate držati na temperaturi između
13-16 stepeni u klijalištu